Ana Svirščinjska

Obnažena do ispod kože,

osramoćena kao ona koju siluju,

kao ona

koju više ne žele da siluju,

kao išamarani leš,

kao samrtnik kome

pljuju u lice,

kao živa životinja koja,

dok izdiše u klanici,

postaje prehrambeni proizvod,

ponižena kao crkotina,

ogavna kao izmet crkotine,

postiđena

tako duboko,

kako nikad ne može biti postiđen

muškarac –

žena

na ginekološkom stolu

pred očima

lekara.

Samo je njeno milovanje s đavolom

imalo snagu

zapaljene lomače.

I skupljalo se u ljudskoj mašti

kao drva za potpalu.

Čovečanstvo je stvorilo za nju

najpogrdnije

reči na svetu.

Dođi mi u snu.

Pokojniče, dođi pokojnici

u poslednju noćnu romansu

dva bića kojih više nema.