sr

Ђура Јакшић

  • Matteyionhas quoted10 months ago
    Где преста закон, нестаде греха,

    Не чујеш плача, не чујеш смеха;

    У пусту земљу, у стене голе

    Срце ме зове…

    Камен до кама, стена до стене,

    Небу се дижу, крвљу појене,

    Храстови над њим’ гордо се шире,

    Громове, муње, међ’ собом мире;

    Тамо развале — раке крваве

    Негдашње снаге, негдашње славе!

    Многих јунака ту кости леже,

    Из њих се после ор’о излеже

    И с овог света горе одлета,

    Да јаде наше небу докаже.

    Пода мном поље од крви наше,

    На њему паде све што бејаше!
  • Mirko Milovanovichas quoted14 days ago
    ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?... — опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија.

    На сувим рукама браниоца српске слободе тужно звекнуше ланци, али веран син народа мирно и достојанствено одговараше:

    — Ја сам!

    — Ти си бунтовник! Ти си издајник отаџбине! — викаше судија.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)