Oliver Stoun

Kad sam čuo njegov glas, osetio sam navalu topline.

Ponekad samo odbijemo da radimo ono što nam ne prija. Ti trenuci su misterije našeg života, a znamo da će se sve promeniti

Ili kao što je Majk Tajson prikladno rekao: „Svi imaju plan dok ne dobiju po nosu.“

Ne šta želiš, već šta ti je neophodno

, pa – ovo je filmski stvaralac.“ Nikad to neću zaboraviti. „Zašto? Zato što je ličan. Osećate da proživljava to što je snimio“, objasnio je. „Zato ono što radite mora da vam bude blisko, mora da bude vaše.“ Film niko nije ispljuvao

„Udobno“ je ubistvena reč.

Ali znao sam da tako ljudi prestanu da veruju u svoje snove.

Koliko sam razumeo Majlerove savete piscima, trebalo bi da nas vodi dogovor sa sobom da to radimo svakog dana, da skladištimo i da prenosimo ostatke prethodnog dana u podsvest, da je pokrijemo snom, da odspavamo, i da nastavimo sa tim načinom razmišljanja i sledećeg dana.

Bez obzira na to, filmovi su po mom mišljenju bili stvoreni za akciju, spektakl, rezonantnost – iznad svega za osećanje da život ima smisla. Čak i promašaj ima smisla. A sada je trebalo da pronađem smisao u usranom malom ratu ukoliko želim da napišem scenario za film o njemu.

To je ono po čemu se svi razlikujemo – koliko svesni ostajemo u ovom teškom svetu? Koliko često to zaboravljamo zato što… šta?