David Albahari

Mudrost je, saopštavao je moj otac, važna stvar, ali: mnogi su mudri, a malo ih je pametnih.

da su obojica bili SS podoficiri, lako je pomisliti da su bili višeg rasta, možda čak iste visine. Pretpostavljam da su norme za

da su obojica bili SS podoficiri, lako je pomisliti da su bili višeg rasta, možda čak iste visine

lišća. Smrt je, govorila je Eliza, jedini pravi trenutak života. U jednom trenu, bez obzira na okolnu prirodu, nestaje sadašnjost i započinje večnost. Umrlom čoveku ukazuju se sve zemaljske počasti. I to, važno je podizala prst, prvi i poslednji put u njegovom životu, koji je tada već smrt.

samoći svoje sobe rekao sam: „Tišina je početak svega, glas je kraj svega.“ I još: „Reči su naše dobrovoljno izgnanstvo.“

U samoći svoje sobe rekao sam: „Tišina je početak svega, glas je kraj svega.“

onda se setila saveta jednog ljubaznog (preljubaznog!) mladića, koji je rekao: pisati znači zatvoriti usta i obja­sniti to ćutanje.

Ništa nije strašno kao mrak iza leđa, jer te odande neko posmatra i vreba, a ti ne možeš ništa da uradiš osim da uvučeš glavu među ramena, ne bi li tako postao manje vidljiv.

Pamtim Dorćol, rekoh, ali tada sam gazio Timok.

U mraku – majka još nije ostavila pušenje i vrh njene cigarete kretao se, kao začaran, sam od sebe – po­kušavajući da prepoznamo jedno drugo samo po škripi parketa, mi smo se sudarali i izvinjavali izve­štačenim glasovima, kao da smo stranci.