Dejan Tiago-Stanković

Izvini, lagala sam te… Nije mi stan u haosu. Duša mi je u haosu… Skroz… Sva sam u haosu… Kuća mi je čak skroz okej. Veći je blam kad si neuredan nego kad si nesrećan, zar ne?

Inače, moja psihijatrica, bila je već i direktorka ludnice, rekla mi je da je određena doza narcisizma neophodna da bi se preživelo, a još veća da bi se bilo umetnikom.

Kismet je na arapskom usud, sudbina, udes, kob, dakle, ono što je svakom čoveku pisano, unapred predodređeno i neizbežno i s čim se unapred treba pomiriti.

Kad zaploviš ka Itaci

poželi da ti putovanje bude dugo,

puno peripetija, puno saznanja.

Lestrigonaca ni Kiklopa,

ni razbesnelog Posejdona se ne boj!

Njih na putu nećeš susresti

dokle god ti je misao uzvišena,

dokle god su ti osećaji u duši i telu plemeniti.

Na Lestrigonce i Kiklope,

na razbesnelog Posejdona nećeš naići

ako ih ne nosiš u svojoj duši

ako ti ih ona ne stavi na put.

Poželi da tvoj put bude dug.

Neka bude mnogo letnjih svitanja

kad ćeš radosno i zadovoljno

ulaziti u luke koje dotad nisi video:

zastani na feničkim bazarima

da nabaviš finu robu,

sedef, koral, jantar i abonos,

i opojne mirise svake vrste;

koliko god poželiš opojnih mirisa.

Obiđi razne egipatske gradove,

da učiš i naučiš od mudraca,

ali uvek na umu imaj Itaku

Sudbina ti je da stigneš na nju.

Dok putuješ ne žuri.

Najbolje da putovanje traje godinama:

i da uz ostrvo pristaneš kao starac,

bogat onim što si uz put stekao.

I ne očekuj da ti Itaka da bogatstvo.

Itaka ti je pružila divno putovanje.

Da nije nje ti ne bi ni kretao na put.

I više ništa nema da ti ponudi.

A ako je zatekneš siromašnu,

nije te ona prevarila.

Tako mudrom kakav si postao,

s tolikim iskustvima,

već ti je jasno šta Itake znače.

Oaza je simbol života samo zato što u njoj život opstaje u okruženju u kome je nemoguć.

Za našu priču bitno je napomenuti da je Kosta bio malo stisnut s parama, Tahir je govorio da drži zmiju u novčaniku, pa ga je strah da ga otvori.

Veliki tim je vršio promatranja, proučavali su kako se u gradu vozi, merili su, brojali, beležili zapažanja, pravili grafikone, modele ponašanja, pokušavali da utvrde koja pravila tamo važe i poštuju se, ali ni do kakvog zaključka vrednog pomena nisu došli. Jedino pravilo koje su zapazili jeste da jači ima prednost, a za to nam nisu bili potrebni naučnici, to svako u gradu zna.