Ed Mekdonald

ponekad moraš prestati da misliš i početi da delaš.

a promenim temu. Moja prošlost je kao okrutna baba: gadna i plitke pameti te ju je najbolje zakopati.

„Niko ne živi bez kajanja“, rekla je Ezabet. „A pogotovo ne ovde, pod ovim nebom.“

Velika je greška ljudi što veruju kako drugi mogu da se pokažu dostojnim ideala koje im postavimo.

Pustio sam da budalasti san o ljubavi postane tvrd i hladan kao crno gvožđe u meni. Da se slomi, uvene i umre. San jedne budale. Bolje je da se vratim svom starom biću. Ostalo je još mnogo ljudi koje treba ubiti.

Neki ljudi su stvoreni da šarmiraju dame i šire svoje neodgovorno seme po zemlji. Drugi postoje da stvore velika umetnička dela i bude kreativnost pokolenja. Treći su rođeni da rade na poljima, donose hranu na sto i podižu sinove kako bi oni radili na poljima, donosili hranu na sto i podizali svoje sinove.

Ja sam rođen da oduzimam živote.

preozbiljni drkadžija, Galharou. U redu. Mastilo će se osušiti pre nego što odeš, ali prvo mi reci nešto. Ako želiš da ga pomilujem, onda sigurno znaš zašto je toliko uništavao.“

„Znam.“

„I hoćeš li mi reći?“

„Neću.“

Davandejn je odmahnula glavom.

„Pretpostavljam da bi svet propao kad ne bi i dalje imao tajne preda mnom. Idi onda. I još nešto, Galharou.“ Zastala je. „Sviđa mi se kapetanica Amaira. Čuvaj je.“

Davandejn mi je ponudila smeštaj u citadeli, ali više sam voleo da se držim po strani i nisam hteo da se osetim zaključ

Otvorio sam oči.

Sad sam znao čije su mi suze na licu.

Ja sam Jad.

Ja sam Rajhalt Galharou.