Ijan Keršo

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

Vanredna vremena, moglo bi se reći, stvaraju vanredne vođe koji čine vanredne stvari – često stravične stvari.

Prvo razmatram karakterne osobine i preduslove koji su favorizovali određeni tip ličnosti i pružili mogućnost potencijalnom vođi da dospe na vlast.

Promene u našem dobu same po sebi su pokazatelj da sile koje daleko nadilaze uticaj i najmoćnijih političkih vođa uzrokuju dugoročnu društvenu transformaciju.

U kojoj meri je buran dvadeseti vek Evrope bio determinisan postupcima političkih vođa? Jesu li te vođe „stvorile“ evropski dvadeseti vek? Ili je on stvorio njih? Ta pitanja su deo obuhvatnijeg pitanja: koliko su pojedinci važni za oblikovanje istorije? Menjaju li suštinski njen tok? Ili u najboljem slučaju skreću plimu promene ka novim, privremenim tokovima i kanalima?

Ali kako i zašto su baš oni bili u položaju da postupe onako kako su postupili?

kakvim ograničenjima su se suočavali? Pod kakvim pritiscima su bili? Kakva podrška ili kakva suprotstavljanja su uslovljavala njihovo delanje?

bila važna uloga same njihove ličnosti? Koliko je značaj ličnosti vođe davao ton presudnim političkim odlukama, čak ih određivao? U kojoj meri su političke vođe lično, odlukama koje su sami i bez ičije kontrole donosile, dovele do promene koju su naposletku oličavale?

Današnjim „jakim vođama“ čak i njihove pristalice retko pripisuju „herojske“ osobine „čoveka sudbine“ čija dela kroje sudbinu njihovih naroda, kao što su to činile političke vođe u devetnaestom veku, kada je iz duha romantizma tog doba i proisteklo verovanje u „velike ljude“.

Sve stvari koje vidimo dovršene na svetu jesu u stvari krajnji materijalni rezultat, praktično ostvarenje i ovaploćenje misli koje su sijale u velikim ljudima poslatim na svet.