Vilijam Landej

Biti samouveren nije isto što i biti u pravu, znaš.

Šta sam ja kad nisam njegov otac?

U nekom trenutku, odrasli prestanu da budu deca svojih roditelja i postanu roditelji svoje dece.

Bio je bezazlen. Uz najbolje namere uništavao je ljudima život i mirno spavao nakon toga.

Istraživanja su pokazala da očevi ubijene dece često umru nekoliko godina nakon ubistva, uglavnom usled srčanog udara. Zapravo, umiru od tuge.

Nikada ne bismo mogli da ubijemo nekoga. Ali neki ubijaju, neki to mogu. Zašto?

– Ne znam.

Ta vrsta ubica filozofa, te priče Hanibala Lektora u filmu Kad jaganjci utihnu... to je sve proseravanje. Tako je samo u filmovima. Oni su uglavnom govnari, ti tipovi.

Bio sam rastrazan između želje da mu pomognem i da pobegnem od njega.

Jedino šetači pasa nisu posustali te su tamo odvodili svoje ljubimice i puštali ih sa povoca po proplancima.

Nasilje zaista jeste nasledno u mojoj porodici. Možete ga pratiti kao nit kroz generacije. Verovatno je bilo i više generacija nego što ja znam.