Моја прва и најдража читалачка искуства увек је пратило исто сазнање: нисам сама, још неком се то исто дешава, још неко мисли као ја, још неко се осећа као ја. Нарочито ми је ово последње било важно. То је мојим осећањима некад давало име, некад контекст, некад објашњење или важност, али најчешће и најбитније — давало им је уметнички израз, ону кашику шећера која помаже да горак лек стварности лакше прогутамо.