Vladimir D. Janković

„Manje se bojim demona nego onih koji se boje demona.“

Enigma zla nije ništa u poređenju s enigmom osrednjosti.

U ljubavi se sustiču sigurnost i sumnja: sigurni smo da smo voljeni upravo u onoj meri u kojoj u to sumnjamo, i to ne naizmenično nego s jednom uznemirujućom istovremenošću

I zaista, kažem vam: negujte to osećanje koje vas obuzima dok umirete od žeđi. Eto mističkog zanosa. Nije to metafora. Kad utolite glad, to se zove sitost. Kad više niste umorni, kaže se da ste se odmorili. Kad prestanete da patite, to se zove smirenje. A kad utažite žeđ – za to nikakva reč ne postoji

Sećao sam se kako sam danima i danima hodao putevima, čestitajući sebi što sam srećan ni zbog čega. Nisam bio srećan ni zbog čega – uživao sam u lakoći

Kad se zaljubimo, postajemo prisutni do te mere da je to fenomenalno. Docnije, nije ljubav ta koja se rasipa – rasipa se prisustvo. Ako želite nekoga da volite kao prvog dana, treba da negujete svoje prisustvo

Jedan pesnik – ime mu ne znam – reći će u budućnosti: „Sav užitak danâ počiva u jutrima.“ I ja tako mislim. Volim jutro. Postoji neka neumoljiva sila u tom delu dana. Sve i ako se prethodnog dana desilo nešto najgore, ima u jutru te čistote.

A kad kažem da jedino mi znamo, to znači da ni otac moj to ne zna. On nema telo, a ta apsolutna ljubav koju Magdalena i ja proživljavamo u ovom trenutku izvire iz tela, kao što muzika ističe iz instrumenta. Tako moćne istine ne možemo spoznati osim kad žeđamo, kad volimo i kad umiremo: tri aktivnosti koje iziskuju telo. I duša je, naravno, neophodna, ali ni u kojem slučaju i dovoljna.

Moje poslednje reči biće: „Žedan sam.“

Dato mi je da kročim u drugi svet a da ništa ne napustim. To je odlazak bez rastanka. Ništa me nije otrglo od Magdalene. Odnosim svoju ljubav tamo gde sve počinje.

Majka grli telo svog deteta s tim više zanosa jer zna da to čini poslednji put.

Moći će da dolazi na njegov grob svakoga dana, ali zna da ništa ne može da zameni taj zagrljaj: da, čak i kad je reč o beživotnom telu, svaka ljubav ovoga sveta ničim ne može da se izrazi tako dobro kao zagrljajem.