Zorica Tomić

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

Ko – u vremenu enormnog priliva informacija, u kojem je naša pažnja u modusu neprestane disperzivnosti – još ima vremena i energije da se bavi sobom i svetom?

postavljanje pametnih i pravih pitanja u pravom trenutku predstavlja jednu od najvažnijih odrednica veštine komunikacije.

Iskustvo o nekom događaju uvek je subjektivno i zato samo delimično.

Zbog toga bi moglo da se kaže da se naš kontakt sa svetom odvija u četiri ravni.10 Te ravni kreiraju četiri forme znanja, a njima pak odgovaraju četiri jednostavna pitanja:

1. Šta osećam?
2. Šta osećaš?
3. Kako izgledam?
4. Kako izgledaš?

Pojam entropije je preuzet iz termodinamike, a u teoriji informacija je definisan kao stanje podjednake verovatnoće, kojem teže svi elementi nekog sistema.

Najpre, neprekidna hiperprodukcija reči, slika, diskursa i narativa, ponuda, paketa, lica i informacija proizvodi entropiju, dakle, haos.

li je savremena digitalno/elektronska, a pre svega medijska kultura učinila informaciju sve manje razumljivom, a time i obesmislila komunikaciju?

Gde je tvoje mesto na mojoj Mapi?

u svojim nastojanjima, delanju, mišljenju i komunikaciji, mi se uvek rukovodimo potrebom da ostvarimo, dostignemo, uvažimo i/ili potvrdimo neku vrednost.