Šarlota Bronte

neka vam se nikada ne dogodi da postanete oruđe zla prema biću koje volite najviše na svetu.

Bio je tmuran dan, a mračno nebo „mirisalo je na sneg“.

„Ja vas ne mrzim, gospođice; verujem da vas čak volim više od ostalih.“

„Ali vi to ne pokazujete.“

Pogled joj je bio uprt u pod, ali sigurna sam da ga ona nije videla – kao da se zagledala u svoje srce; rekla bih da gleda ono čega se seća, a ne stvarnu sadašnjost.

Svako može da robuje. Robovala sam ovde punih osam godina, a sada sve što želim to je da robujem na drugom mestu. Zar to ne mogu da postignem svojom voljom? Zar to nije izvodljivo? Da, da, to nije teško, samo ako bih umela da iščeprkam neko sredstvo u postizanju tog cilja.

istini osećanje bez rasuđivanja je kao laka promaja; ali rasuđivanje koje nije ublaženo osećanjem jeste isuviše gorak i težak zalogaj da ga čovek proguta.

prema vama. To je sve što i ja želim. Kada bi čovek uvek bio poslušan i dobar prema svirepima i nepravičnima, nevaljalci bi bili uvek zadovoljni. Nikada se ne bi ničega plašili i nikada se ne bi popravili, već bi bili sve gori i gori.

Moram da se usprotivim onima koji me nepravično kažnjavaju. Sasvim je prirodno da ću voleti osobe koje me vole, i pristaću na kaznu kada osetim da sam je zaslužila.“

Taj ljubazni šapat probio mi je srce kao mač.

Njegovo promenljivo raspoloženje nije me vređalo, jer sam znala da za to nisam bila ni najmanje kriva.