Viktor Peljevin

Vrela sunčeva svetlost padala je na stolnjak, prekriven lepljivijm mrljama i mrvicama, i Andrej najednom pomisli da je za milione zraka to prava tragedija – započeti svoj put na površini Sunca, proleteti kroz beskrajnu prazninu kosmosa, probiti se kroz višekilometarsko nebo – i sve to samo zato da bi se ugasili na odvratnim ostacima jučerašnje čorbe.

Andrej otvori vrata. U kupeu beše neverovatan nered – takav kakav nastaje samo prilikom sahrana, porođaja i selidbi.

P. S. Čitava stvar je u tome što mi stalno krećemo na putovanje koje se završilo trenutak pre nego što smo stigli da otputujemo.

Jedan od izraza koji su u savremeni engleski ušli iz ruskog – odmah iza „gulaga“ i „pogroma“ – bio je „samizdat“. On se obično definiše kao sistem tajnog publikovanja antisovjetskih tekstova u zemljama bivšeg Istočnog bloka. Kad se kaže „samizdat“, obično se ima u vidu Solženjicin. Ali, u stvarnosti, „samizdat“ je označavao Kastanedu. Za to postoji jednostavno objašnjenje: kada od dana svog rođenja živite u gulagu, čitanje knjige o gulagu u slobodno vreme zaista se čini preterano patriotskim. Hoće vam se nešto drugo.

Svakako, povest koju je Kastaneda prepričao nije nova. Drugi Latinoamerikanac, Horhe Luis Borhes, uopšte je tvrdio da novih povesti i nema, a da ih na svetu ima samo četiri. Prva je povest o utvrđenom gradu koji napadaju i brane junaci. Druga je povest o povratku, na primer o Odiseju koji plovi ka obalama Itake, ili, u našem slučaju, o don Henaru koji se uputio kući u Ikstlan. Treća povest, priča o potrazi, predstavlja varijantu druge. A četvrta povest je priča o samoubistvu Boga.

Ruski način večnog povratka razlikuje se od meksičkog u osnovi po nazivima naseljenih mesta pored kojih junake pronosi sudbina, i po psihotropnim sredstvima uz čiju pomoć oni prelaze granicu svakidašnjeg sveta. Za meksičke magove i njihove učenike to su halucinogeni kaktus pejotl, pečurke psilocibe i složene miksture pripremljene od smrdljevka. Za Venečku Jerofejeva i mnoge hiljade adepata njegovog učenja, to su votka „kubanska“, jaki roze i složeni kokteli pripremljeni od laka za nokte i sredstva protiv znojenja nogu. Uzgred, u punoj saglasnosti s praksom vračeva, svaka od tih smesa služi za proučavanje posebnog aspekta stvarnosti. Meksički magovi imaju posla s raznolikim duhovima, a Venečki Jerofejevu javljaju se nekakav sumnjivi Gospod, sav u plavim munjama, smešljivi anđeli i stidljivi železnički Satana.

ušmrkava kokain zna da čovek uopšte nije car prirode

I kako ti samo ne dosadi, Jurije? D

kultura može da bude mlada, stara i umiruća. I sad se dešava upravo umiranje. Kod nas se to vidi posebno jasno.

Najzanimljivije je – nastavi on – što čovek najčešće ne naslućuje šta je njegova misija i ne spoznaje trenutak kada se izvršava radnja radi koje je bio poslan na zemlju. Recimo, smatrao je sebe kompozitorom, i da je njegov zadatak da komponuje muziku, a jedini cilj njegovog postojanja zapravo je da na putu za konzervatorijum padne pod zapregu.