Viktor Peljevin

ušmrkava kokain zna da čovek uopšte nije car prirode

I kako ti samo ne dosadi, Jurije? D

kultura može da bude mlada, stara i umiruća. I sad se dešava upravo umiranje. Kod nas se to vidi posebno jasno.

Najzanimljivije je – nastavi on – što čovek najčešće ne naslućuje šta je njegova misija i ne spoznaje trenutak kada se izvršava radnja radi koje je bio poslan na zemlju. Recimo, smatrao je sebe kompozitorom, i da je njegov zadatak da komponuje muziku, a jedini cilj njegovog postojanja zapravo je da na putu za konzervatorijum padne pod zapregu.

I obrati pažnju, oboje šuškaju. I onaj prvi, i ova.

Natčovek ni najmanje nije ono što je mislio Niče. Ni sama priroda to još ne zna i čini hiljade pokušaja, mešajući u različitim proporcijama muškost i ženskost – pazi, ne prosto muško i žensko.

’Oni koji smatraju da je lakše umirati u krugu rođenih i dragih, ležeći u udobnoj postelji, nemaju nikakvog pojma o tome šta je smrt.’

Glas o meni će nestati, kao zadah sa lešine.

N. Antonov

Razume se, „kasno“ je isto što i „nikada“. Ali „nikada“ ni izdaleka nije isto što i „kasno“.

Preostaje najteže u životu. Putovati vozom i ne biti njegov putnik