Dino Bucati

se, znači, samo u ratu moglo doživeti nešto vredno; i sada je poželeo da i on bude tamo gore, u srcu noći i mećave.

možda je bilo nešto glupo i beznačajno, možda apsurdna nada, a možda i ništa.

Uostalom, nisu svi rođeni da budu heroji.

Odande nikada neće stići rat.

je Drogo tu samo dobar dečko, na pogrešnom mestu, koji se preračunao i sada bi uradio najbolje kad bi se vratio.

Ali kako je sve to sublesasto, jesu li ove besmislice dostojne jednog oficira Tvrđave Bastijani?

ipak, jednom prilikom, bilo je to davnog septembra, oficir je zastao i zagledao se u taj zid, gotovo opčinjen;

vreme je bilo brže od vas, i vi ne možete iznova početi.

Počeo je da mrzi ulicu koja ga je usamljenog vodila kući, uvek ista i pusta.

on ga je posmatrao spolja, iako sa žaljenjem; da mu se vrati, ne bi mu prijalo, nova lica, drugačije navike, novi izrazi, koje nije usvojio.