Džini Sejfer

Jedini put iz bola vodi kroz bol.

Jedini lek jeste da priznate, prihvatite i otpatite što ste svoje nade vezali za nekog ko to ne zaslužuje i ko nikad ne može zadovoljiti vašu želju i što ste svoju sudbinu prepustili takvoj osobi.

Mogu da budem prilično depresivna i ne vidim kako bih prihvatila pomoć, pa se stvarno trudim da privučem pažnju. Mogućnost da položim nade u drugu osobu

Svako ko se oseća nezamenljivo ima moć nad vama, a beznadežnost vas može naterati da se ponašate podjednako loše po sebe.

Napaćeni ljubavnici iskušavaju strpljenje čak i onih koji ih istinski vole, jer žrtve ne žele da im se pomogne, ne žele da se izvuku, iako tvrde da traže pomoć. Ovo je bolest od koje niko ne želi da se izleči.

Nesvesna potreba da se ponove problematični odnosi iz prošlosti ujedno je i moćna i pritajena; naša prošlost uvek živi u nama i utiče na nas kroz čitav život.

Tek kad je prestala da toleriše ponašanje koje je njena majka nastavila da trpi, Megi je počela da poštuje sebe; i da traži, a onda i nađe, muškarca koji će je ceniti.

Prikrivanje besa da bi se zaštitila problematična veza jedan je od razloga što su opsesivni ljubavnici često depresivni.

Pokušaj da se nezadovoljavajuća prošlost prikaže drugačije veoma je popularan ljudski projekat čak i kad je osuđen na propast; seksualno nadmetanje jedan je od najpopularnijih načina da se stvori iluzija uspeha u tom nastojanju.

Rizici koji se isplate samo slučajno ili povremeno postaju snažniji od svih ostalih; najviše se trudimo zarad mogućih, mada ne i previše verovatnih, zadovoljstava, kao što su dobitak na lutriji ili pažnja ljubavnika koji reaguje samo tu i tamo.