Džini Sejfer

Postoji veza između odbojnih stanja uma – usamljenosti, sramote, čak tuge i užasa – i sklonosti ka osećanju velike strasti; ovo je razlog što romanse cvetaju u doba ratova ili prirodnih katastrofa, kao i u vreme ličnih životnih nesreća.

Ovaj čovek, nitkov ovaj, ološ, jest’ – čovek ovaj voljen je
i dušom žene jedne caruje.

To kako se oni gledaju, kako jedno o drugom govore i kako se jedno drugom obraćaju, posle toliko zajedničkih godina, pokazuje da ljubav koja traje nije ishod srećnog slučaja već neprestanog rada. Njihovo prijateljstvo je duboko i zahvaljujući njemu nadvladali su razlike koje deluju nepomirljivo. Njihova dobra volja prevazilazi ideje koje ih razdvajaju; njihove osnovne vrednosti – odanost, iskrenost, dobrota – ujedinjuju ih. Ovo im je omogućilo da se godinama suočavaju s brojnim tragedijama i preokretima sudbine, a da nikad ne iznevere jedno drugo.

Jedini put iz bola vodi kroz bol.

Jedini lek jeste da priznate, prihvatite i otpatite što ste svoje nade vezali za nekog ko to ne zaslužuje i ko nikad ne može zadovoljiti vašu želju i što ste svoju sudbinu prepustili takvoj osobi.

Monika vidi brak kao sobu strave; nije čudo što je privlače muškarci koji nisu pogodni za brak.

Bilo mi je jasno šta me privlači njemu – bio je izuzetno pametan – ali još uvek ne razumem zašto je, za ime sveta, odabrao nekog poput mene, potpuno neprimerenu njegovim željama da bude minimalno vezan. Mogu samo da pretpostavim da su mu se moja pažnja i emotivni intenzitet dopadali podjednako koliko su i bili uzroci koji su ga naterali da pobegne

Kad ste rob opsesivne ljubavi, onaj ko vam uzvraća osećanja manje je primamljiv. Ono što ne možete imati cenite više od onog što možete.

Svako ko se oseća nezamenljivo ima moć nad vama, a beznadežnost vas može naterati da se ponašate podjednako loše po sebe.

Napaćeni ljubavnici iskušavaju strpljenje čak i onih koji ih istinski vole, jer žrtve ne žele da im se pomogne, ne žele da se izvuku, iako tvrde da traže pomoć. Ovo je bolest od koje niko ne želi da se izleči.