Dušan Miklja

Strah koji me je zbog toga odjednom obuzeo nije poticao samo iz brige o tome da li će biti sačuvan dokument koji je, uostalom, imao samo biografsko značenje već i iz nepodnošljivog osećaja da se u rukama kruni i nestaje otisak samoga života. Ne umire, dakle, samo čovek već i sećanje na njega. Oni koji se opreznije služe rečima svakako ne bi izjavili da sećanja „umiru“ već samo da „blede“ ali se sve, ipak, svodi na isto.

Nije, naravno, bilo ništa neobično da se dela čak i čuvenih majstora nađu u birtijama jer su ih slikari zalagali za piće. Mada se zbog toga za flamanske kafedžije može reći da su bili prvi galeristi i kolekcionari

Svi oni koji leti, razdražljivi i znojavi, hrle na jug, ne znaju kakvo je zadovoljstvo putovati na sever.

U to vreme, naravno, nismo znali da su patricijskim zadovoljstvima namenjene senovite bašte, a ne gradske plaže s razdražljivim i znojavim kupačima.

Sve do tog prokletog poklopca od tuča koji se, naslonjen na vrata, hteli mi to ili ne, nudio kao verodostojan i temeljan dokaz poremećenosti

Dok je nevidljivi nebeski ribar ispod krošnje oraha bacao mrežu satkanu od žutih sunčanih mrlja i tamnozelenih senki

da vremensku prazninu popunjavamo nagađanjem, što će reći nekom vrstom primenjene vidovitosti

Ako su se, uostalom, iz Aladinove čarobne lampe pomaljale beskrajne povorke džinova i kepeca, dobrih vila i zlih čarobnjaka, osedlanih atova i divljih životinja, zbog čega, isto tako, u staroj kutiji za cipele nije mogao da bude zgusnut ceo jedan život?

Ako su se, uostalom, iz Aladinove čarobne lampe pomaljale beskrajne povorke džinova i kepeca, dobrih vila i zlih čarobnjaka, osedlanih atova i divljih životinja, zbog čega, isto tako, u staroj kutiji za cipele nije mogao da bude zgusnut ceo jedan život?

kao da je hteo da naglasi kako ne želi da ima išta zajedničko sa svom tom prostačkom gungulom koja seljenje obično prati