Antonio Gomes Rufo

Ako je ljubav prava, utisnuta ognjem da bi trajala zauvek, još je zbrkanija, jer ako je prihvaćena retko izmiče ustaljenim navikama do konačnog zasićenja, a ako je odbijena njen krajnji ishod je najdublji bol, pa i cepanje duše, bezvoljnost, beznađe, a pokatkad čak i smrt.

Ipak, toliko je neodvojiva od ljudske prirode da se bez nje ne može zamisliti život, jer život bez ljubavi je nepotpun kao lađa što nikad nije isplovila iz pristaništa ili ptica što nikad nije poletela.

Zlobi nisu potrebni razlozi, dovoljan joj je izgovor.