Dobrica Ćosić

Тиранија, у бити, није насиље тиранина; тиранија је насиље корумпираних, уплашених људи и корисника насиља

Доживео сам га као особену, импресивну личност. Снага, здравље, мушка лепота, једноставност и супериорност.

Он је аутократски шеф. Велики, моћан диктатор, са свим својствима и деформацијама такве функције.

Шта ли Тито очекује од мене за великодушност којом ме части?

Политичка еквилибристика. Она подразумева дар и концентрацију.

Оставља утисак човека који је непрекидно обузет дужношћу. Или влашћу? Поред њега мораш бити озбиљан и када је он весео и расположен.

Тито воли да разговара; отворен је за све теме, иако је политика његово биће и страст.

Потлачен човек је лаком на власт, привилегије, корупције, права изнад права. Кад потлачен човек дође на власт, он по правилу опонаша старе, смакнуте властодршце. Слуга не може друго но да опонаша господара. То сам већ запазио код твојих другова на власти у Паланци. Власт има свој вечан, непроменљив садржај: она све може, а не зна шта све не сме. И одувек је прате исти пратиоци: подмитљивци и удворице. Ја сумњам да је могућа нова власт… Али шта год да ти се догађа, никад не заборављај: међу српским будалама и гадовима има много, много добрих људи. Ми смо несрећан народ, а међу несрећним људима, ипак, највише је добрих.

Људи имају душевну потребу да се радују туђој несрећи, да о другом говоре рђаво и да му увеличавају мане и умањују врлине. Поступају тако да умање своје несреће и своја зла дела. Да нису једини у патњи и злу. То је животоносна људскост.

Време мења сећања и увећава несвесну, подсвесну лаж – истину.