Hjubert Selbi

Razgovarale su i mudrovale o veličini predstojećeg događaja u životu Sare Goldfarb, a razmere i značaj tog događaja vratili su Sari volju da živi, dali su joj obećanje ostvarenja sna, uneli su vedrinu u njene dane i olakšali joj samotne noći.

Hari i Tajron Si su išli kroz park trudeći se da izbegnu klince koji su uz ciku i dreku jurcali oko njih ili vozili rolere i skejtove, nikada ne znajući s koje strane će stići sledeći napad. Jebote, ko je izmislio letnji raspust? Ja ove male drkadžije ne bih puštao iz škole nikad. Misliš? pa srušili bi je odmah. Ovako se štedi novac poreskih obveznika. Pazi ga, drkadžija nije radio jedan dan u životu, a sad brine o parama poreskih obveznika. Matori, o tome moraš da brineš. Šta ti je, gde ti je građanska odgovornost? Ooo, slušaj kako sere, sad si se sjebao.

Tempus stvarno fugituje, a? Da, ponekad. A ponekad kao da stoji u mestu. Kao da si u nekom džaku iz kog ne možeš da se iskoprcaš i svi ti govore da će uskoro biti bolje, a vreme samo stoji i smeje ti se… Onda nešto klikne, i shvatiš da je prošlo šest meseci. Kao, tek smo izvadili letnju garderobu, a ono već Božić, a između je deset godina očaja.

Šta god da radi, dovoljno joj je jedno i po oko na ekranu, to je ono što život i dane čini podnošljivim.

Nikada više neće dopustiti da se to dogodi. Nikada više neće biti toliko luda da razvlači bombone na više dana, da ih čuva za posle ili za sutra. Neka se sutra postara za sebe. Bog nam dane daje jedan po jedan i ona će svakog dana pojesti sve čokoladne bombone i znaće pouzdano da ih je pojela…