Deca, međutim, zapravo moraju biti već relativno odrasla da bi roditelje provocirala svesno. Nema sumnje da se roditelji dosta često osećaju isprovociranim, ali to je nešto sasvim drugo i ne mogu se deca optužiti za to. To spada u onu kategoriju osećanja za koju je korisno da sami preuzmemo odgovornost.
U odnosu s partnerom skloni smo da smatramo odbijanjem ako se naši dobronamerni darovi ne prihvataju, ili ako se vraćaju na adresu pošiljaoca. To shvatamo lično, umesto da odatle učimo. Imajte to na umu prilikom narednog sukoba sa svojim partnerom. Verovatno ćete uglavnom razmišljati o tome kako da se odbranite, ili koje su slabosti i greške vašeg partnera – a to je čist egocentrizam od kog nema koristi.
Konstruktivna egocentričnost vodi sledećim pitanjima: jesam li to što sam želeo da kažem mogao reći tako da obogatim naš odnos i da budem autentičniji?
Onaj prvi oblik egocentričnosti, koji je u osnovi samo zaostatak iz detinjstva, kad smo sebi pripisivali krivicu zbog grešaka i povređenosti svojih roditelja, glavni je neprijatelj uzajamnosti i neminovno se završava usamljenošću.