Sidarta Mukardž

Život je neprestano ritmično kretanje
– pulsa, koraka, pa čak i ćelija.

pokušaja, izvedenom 2014. na Univerzitetu u Minesoti, istraživački tim na čelu sa Majklom Travizanom i Vilijamom Ratklifom uspeo je da dovede do evolucije višećelijskog bića iz jednoćelijskog organizma.287

Godine 1914, kada je buknuo Veliki rat, argentinski lekar Luis Agote izveo je transfuziju citratnom krvlju – bio je to veličanstveni primer tehnologije koja je predskazala potrebu koja će uskoro zavladati za njom. „Ovaj ogroman korak napred u tehnici transfuzije krvi tako je blisko koincidirao s početkom rata“, napisao je 1922. britanski vojni lekar Džofri Kins, „da je izgledalo gotovo kao da je istraživanje koje je dovelo do njega bilo podstaknuto predznanjem o njegovoj nužnosti za lečenje ratnih rana.“

Produženoj upotrebljivosti uskladištene krvi doprineo je još jedan tehnološki napredak, pronalazak rashladnih uređaja. Među ostalim inovacijama bile su vreće za odlaganje natopljene parafinom, kao i dodatak jednostavnog šećera (dekstroze) koji je sprečavao kvarenje krvi.

U poređenju sa Prvim svetskim ratom, stopa smrtnosti ranjenih vojnika dospelih u poljske bolnice gotovo se prepolovila – delom zahvaljujući transfuzijama krvi.

Insuficijencija jetre često dovodi do toga da krvni sudovi u želucu i jednjaku dilatiraju i postanu krti; kada puknu, krvoliptanje može da bude nezaustavljivo.

Pošto su bile donekle pljosnate i okrugle, pločaste, nazvao je ove krhotine piastrine, italijanskom rečju za pločice. Na engleskom su dobile naziv platelets – „tanjirići“.

Godine 1971. istraživači su najzad uhvatili krivca: ljudima s ovom bolešću, nazvanom po Fon Vilebrandu, nisu imali nimalo ili su imali nedovoljnu količinu proteina ključnog za zgrušavanje, koji je potom sasvim primereno nazvan Fon Vilebrandovim faktorom (vWf)

Fon Vilebrandov faktor cirkuliše u krvi i ujedno je strategijski lociran tik ispod ćelija kojima su obloženi krvni sudovi. Povreda krvnog suda ogoljava vWf. Trombociti nose receptore koji se vezuju za vWf i otud im sposobnost da „osete“ kada neka ozleda ogoli krvni sud, kada počnu da se nakupljaju na mestu povrede.

Lek je nazvan aspirin. (Kovanica složena od a iz acetil-salicilna kiselina i spir iz Spiraea ulmaria, biljke iz koje su nemački farmaceuti 1938. ekstrahovali salicilnu kiselinu.)