Žan-Batist Andrea

Sve moje radosti, sve moje drame su iz Italije. Potičem iz kraja gde je lepota u opasnosti, zaspi li na pet minuta, ružnoća će je zaklati bez milosti. Geniji se ovde rađaju kao korov. Pevaju kao što i ubijaju, crtaju kao što varaju, vode pse da mokre na zidove crkava. Nije tek tako jedan Italijan, Merkali, dao svoje ime skali snage rušenja, onoj jačine zemljotresa. Jedna ruka ruši ono što je druga izgradila, a doživljaj je isti.

Viola mi pruži ruku i ja je uzeh, i baš u tom trenutku postadoh vajar.

Htela sam da ti pokažem da nema granica. Nema visokog niti niskog. Nema velikog niti malog. Svaka granica je izmišljotina. Ko to razume, svakako smeta onima koji izmišljaju te granice, a još više onima koji veruju, to znači uglavnom svakome.

Znaćeš da si na dobrom putu, Mimo, kada ti svi budu rekli suprotno.

Od svog rođenja, radimo samo jedno: umiremo. Ili pokušavamo da odložimo što više možemo sudbinski trenutak.

Ti ćeš biti čovek od druge prilike.

Život je, Mimo, niz izbora koje ne bismo ponovili ako bi nam bilo dato da počnemo iznova. Ako si ti uspeo da napraviš dobar izbor u prvom pokušaju, da nikada ne pogrešiš, onda si ti bog. Pa i pored sve ljubavi koju osećam prema tebi, uprkos činjenici da si moj sin, čak ni ja ne verujem da sam rodila boga.

Pijeta je, sa tačke gledišta umetnosti, veličanstveno delo. Ali sa teološke tačke gledišta ona predstavlja neobjašnjivu jeres.

Ako odbiješ, otići ću sam i razočaran, samo ću ti reći da će možda doći dan kada će tvoja savest vredeti više od tog sata na tvojoj ruci. I primetićeš tog dana da je to jedina stvar na svetu koju za svu svoju lovu nećeš moći da kupiš.

Niko nikada ne čini ništa loše, lepota zla je upravo u tome što ono ne iziskuje nikakav napor. Dovoljno je gledati kako se događa.