Aleksandar Dima Sin

ljubavniku a ono bar ljubavi, jer, pošto nije nepoverljiva, nije ni jaka, i zadobiti njenu ljubav jeste pobeda koju može postići svaki čovek od dvadeset pet godina kad god zaželi. A da je to istina pogledajte kakvom stražom i zidinama okružuju devojke! Manastiri nemaju toliko visoke zidove, majke toliko jake brave, vera toliko neprekidne dužnosti da bi mogli sve te ljupke ptičice zatvoriti u kavez na koji se čak ne potrude ni da bace koji cvet. I zato, kako mora biti da žude za tim svetom koji skrivaju ispred njih, kako im on mora izgledati privlačan kada se predaju prvom glasu koji im kroz rešetke priča o tajnama, i kako blagosiljaju ruku koja prva odiže krajičak tajanstvenog vela!

Ali steći istinsku ljubav jedne kurtizane to je pobeda koja je teška iz sasvim drugih razloga. Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja. One već odavno znaju reči koje im se govore, poznaju sredstva koja se upotrebljavaju, pa i ljubav koju bude – prodaju. One vole po zanatu, a ne iz zanosa. Njih bolje čuvaju njihovi računi nego što majke i manastiri čuvaju devojke. Zato one i nazivaju ćudima one ljubavi bez prodavanja, koje s vremena na vreme dopuštaju sebi kao odmor, kao opravdanje ili kao utehu. Slične su zelenašima koji pljačkaju hiljade ljudi, a veruju da su sve iskupili time što su nekom siromahu koji umire od gladi jednom pozajmili dvadeset franaka bez kamate i ne tražeći priznanicu.

A zatim, kada bog i dopusti takvu ljubav jednoj kurtizani, ta ljubav

život pun strasti ostavio Margeritinom licu devičanski, čak detinjast izraz koji joj je bio svojstven.

što sam se, pošto treba da živim kraće nego ostali, zarekla da živim brže

Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja.

okružuju nas samo ljudi koji nam uzimaju više nego što nam daju, dok jednog lepog dana ne uginemo kao psi, pošto smo upropastile druge i sebe same

. Tako je i sa tim nesrećnim ženama kada nekoga ozbiljno zavole. Toliko su puta slagale da im se više ne veruje, i ljubav ih proždire, mada se sada kaju.

ako je i sa tim nesrećnim ženama kada nekoga ozbiljno zavole. Toliko su puta slagale da im se više ne veruje, i ljubav ih proždire, mada se sada kaju.

Jednoga dana prođe neki mlad čovek ulicom, sretne neku ženu, pogleda je, okrene se i prođe. Ta žena, koju on ne poznaje, ima svoje radosti, svoje patnje, svoje ljubavi, u kojima on nema nikakva udela.

ili je u njoj postojala ona iznenadna strast koja se otkriva u prvom poljupcu i koja, uostalom, umire ponekad kao što se i rodila

Kako čovek, po brzini kojom mu se smenjuju osećanja, opaža da mu je život kratak!“