Erih From

Ko ništa ne zna, ne voli ništa

Za muškarca atraktivna devojka – a za ženu atraktivan muškarac – jesu nagrada za kojom tragaju. Pod „atraktivan“ obično se podrazumeva lepo pakovanje osobina koje su popularne i tražene na tržištu personalnosti. To što ličnost čini atraktivnom zavisi od mode datog vremena, kako u fizičkom tako i u duhovnom smislu. Dvadesetih

Čak su i osećanja propisana: vedrina, tolerancija, pouzdanost, ambicioznost i sposobnost da se nosimo sa svakim bez sukoba. Zabava

nacionalizam protivi potpunom humanizmu

ukoliko nam nedostaje hrabrosti za individualnost, nikada nećemo dostići ljubav, zato što je zrela ljubav „sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta.“

savladavanje umeća mora da bude naš najviši cilj; ništa u životu ne sme da nam bude važnije od tog umeća. To važi za muziku, medicinu, tesarstvo – pa i za ljubav. I možda ovde leži odgovor na pitanje zašto ljudi u našem društvu tako retko pokušavaju savladati to umeće, uprkos svojim očitim neuspesima. Bez obzira na duboko ukorenjenu žudnju za ljubavlju, gotovo se sve drugo smatra važnijim od ljubavi: uspeh, prestiž, novac, vlast – gotovo svu svoju energiju upotrebljavamo da saznamo kako da postignemo te ciljeve, a vrlo se malo trudimo da ovladamo umećem ljubavi.

U svakom slučaju, čovek se zaljubljuje u partnera takvih ljudskih kvaliteta kakvi su dostupni njegovoj sopstvenoj mogućnosti razmenjivanja. Spreman sam, dakle, za pogađanje: objekat mora biti poželjan sa stanovišta njegove socijalne vrednosti, a u isto vreme mora da me želi uzimajući u obzir sve moje skrivene i neskrivene prednosti i potencijale. Tako se dve osobe zaljubljuju onda kad osete da su pronašle najbolji raspoloživi objekat na tržištu, uvažavajući ograničenja vlastitih vrednosti razmene. Kao i pri kupovini nekretnina, često prikriveni potencijali, koji su se mogli razviti, igraju značajnu ulogu u tom pogađanju.

U uskoj vezi s tim faktorom je i druga karakteristična osobina savremene kulture. Čitava naša kultura zasniva se na apetitu za kupovanjem, na ideji uzajamno korisne razmene. Sreća savremenog čoveka sastoji se u zadovoljstvu što ga pruža razgledanje izloga i kupovanje svega onoga što može sebi da priušti, bilo za gotovinu, bilo na otplatu. On (ili ona) posmatra ljude na sličan način. Za muškarca atraktivna devojka – a za ženu atraktivan muškarac – jesu nagrada za kojom tragaju.

Pošto smo usvojili stanovište da nema šta da se nauči o ljubavi, drugu premisu čini pretpostavka da je problem ljubavi problem objekta a ne problem sposobnosti. Ljudi veruju da je voleti lako, ali teško je naći pravi objekat ljubavi, ili pravu osobu koja bi nas volela.

Treća greška koja vodi do pretpostavke da nema ničega što treba naučiti o ljubavi leži u zbrci između početnog doži­vljaja „zaljubljivanja“ i trajnog stanja „ljubavi“ ili, bolje rečeno, „ostajanja“ u ljubavi. Ako dvoje ljudi koji su bili stranci, kao što svi mi jesmo, iznenada puste da se zid između njih sruši, osete bliskost, sjedinjenost, taj trenutak sjedinjenja jedan je od najblaženijih, najuzbudljivijih doživljaja u životu. Taj doživljaj je još lepši i čudesniji za osobe koje su bile usamljene, izolovane, bez ljubavi. To čudo iznenadne intimnosti često je olakšano, ukoliko je kombinovano, ili inicirano, seksualnom privlačnošću i zadovoljenjem. Međutim, ta vrsta ljubavi nije po samoj svojoj prirodi trajna. Dve se osobe dobro upoznaju, njihova intimnost gubi sve više svoj čudesni karakter, dok njihov antagonizam, njihovo razočarenje i uzajamna dosada ne ubiju i ono malo što je još ostalo od prvobitnog uzbuđenja.