Erih From

Kako bismo promenili ljubav koju dobijamo, moraćemo da promenimo naš kapacitet za davanje ljubavi.

osobina koje From nama predstavlja kao glavne – samosvesnost, smernost i hrabrost.

Postoji sigurnost samo o prošlosti – i o budućnosti, ukoliko je u pitanju smrt.

Ljubav je moguća jedino ako dvoje ljudi međusobno komunicira iz centra svoje egzistencije i ako pritom svako doži­vljava sebe iz centra svog postojanja. Jedino u tom „centralnom iskustvu“ nalazi se ljudska stvarnost, jedino je ovde životnost, jedino je ovde osnova ljubavi. Ljubav, ovako doživljena, stalni je izazov, ona nije mesto odmora, već mesto neprestanog kretanja, rasta, zajedničkog rada; za osnovnu činjenicu da dvoje ljudi doživljava sebe iz suštine svoje egzistencije, da su istovetni kao što su identični sa samim sobom umesto da beže od sebe, nevažno je da li među njima vlada harmonija ili sukob, radost ili tuga. Postoji samo jedan dokaz prisutnosti ljubavi: dubina odnosa, i životnost i snaga onih koji se vole. To je plod pomoću kojeg se ljubav prepoznaje.

U sferi ljudskih odnosa vera je nezamenljiv kvalitet svakog značajnog prijateljstva ili ljubavi. „Verovati“ u drugu osobu znači biti siguran u pouzdanost i nepromenljivost njenih osnovnih stanovišta, srži njene ličnosti, njene ljubavi. Pod tim ne mislim da neka osoba ne sme menjati svoja mišljenja, već da njene osnovne motivacije ostaju iste; da je, na primer, njena sposobnost ili poštovanje ljudskog dostojanstva deo njene ličnosti i da nije podložna promeni.

Verovanje zahteva hrabrost, sposobnost da se preuzme rizik, spremnost da se prihvati bol i razočaranje. Ko god insistira na sigurnosti i bezbednosti kao osnovnim uslovima života, ne može da veruje. Ko god se zatvori u sistem odbrane, služeći se uzdržanošću i posedovanjem kao sredstvima za postizanje sigurnosti, stvara od sebe zatvorenika. Biti voljen i voleti zahteva hrabrost, da se izvesne vrednosti procenjuju kao najviša vrednost – i da se učini skok i stavi sve na kocku zbog ovih vrednosti.

Ljubav je, kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo. Ljubav nas definiše; ona je „rešenje problema ljudskog postojanja“.

From je direktan: „Da li je ljubav umeće? Ako jeste, onda ona zahteva znanje i trud.“

From je odavno razumeo važnost ljubavi kao uslova za srećan život.

Mi smo društvena bića koja je otuđenost učinila nervoznim. Kultura nam nudi lažan i lak način da prevaziđemo našu anksioznost –