Simonida Milojković

Danas kad čovek priča, ovaj drugi ga ne sluša, već smišlja šta će on da kaže kad uzme reč. A ja pažljivo slušam, saosećam sa čovekom, razumem ga i nikada nikoga ni zbog čega ne osuđujem. Ne leči terapija, leči empatija.

Ljubav ima tu moć da najozbiljniju osobu napravi neozbiljnom, najmoralniju nemoralnom, najlepšu da naruži, najpametniju zaglupi, najoštriju otupi, najsrećniju da unesreći.

– Šta sam ja!? Neuspeli abortus?!

– Nisam ni otišla, baka Danica me odvratila. Rekla mi je da je abortus utrobno čedomorstvo. Da je to gore nego ubiti odraslog čoveka jer odrasla osoba može da se brani, a tvoje dete u tvojoj materici ne može da se brani. „Ubiti svoje rođeno, malo bespomoćno dete jeste najveći zločin koji postoji“, rekla je baka Danica, a onda mi pustila snimak abotrusa na kojem se jasno vidi kako se to malo detence grči u stomaku svoje majke i pokušava da se skloni od klešta koja ga komadaju. Rešila sam da te rodim. To je, Milice moja, bila najbolja odluka u mom životu.