Jovan Dučić

Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег… А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другимa учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичним моментима.

Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети.

Без нове филозофије нема нове уметности.

Има нових уметника, али нема нових уметности.

Присталице ­разних школа јесу ученици, а нису и сами новатори, јер је нов само онај уметник који је израз самог себе независно од својих претходника али и од својих савременика! Једно је Христос, а друго су хришћани. Зато међу новаторима има увек велики број уљеза и шарлатана. Није ни све добро што је ново: нарочито је глупост стара колико и свет.

Јер нема уметности без лепоте, нити се уметност и лепота смеју одвајати; јер је то онда само вештина и виртуозност, а не уметност.

Критичар стварно није ништа друго, ни више, него један префињени читалац, који записује своје импресије, и који има сујету да их објављује. Али сам критичар није творац. Ако је творац, он више није само критичар, него филозоф књижевности, што значи писац који од уметности прави науку.

Свод резонанце је, истина, много шири и дубљи, и друкчији, у песника него у другог човека. Зато је и једно дело увек друкчије одјекнуло у њему него у обичном човеку, чак него и у једном необичном критичару.

Хомерове описе Алкинојевих вртова,

Душа је индивидуална, а дух је универзалан.

Човек који одиста има своју сопствену душу, веома је редак међу људима