„Kada ljudi gledaju moje filmove, mene to podseća na svojevrsno prevođenje na neki drugi jezik. Moj posao je da povežem niz slika u celinu – film – a te slike se zatim, u glavama gledalaca, preobražavaju u nešto drugo, ponekad u emocije. I svaki put kada mi kažu šta su doživeli, ja saznam nešto više o njima, ali i o samom filmu. Sve uvek počinje od snimaka i scena, a emocije posle toga ili dođu, ili ne. Ne razumem se dovoljno u njih da bih mogla da ih planiram.“