Mihail Afanasijevič Bulgakov

Čitaoče, za mnom! Ko ti je rekao da na svetu ne postoji prava, verna i večita ljubav? Neka tom i takvom lažljivcu odmah odseku njegov pogani jezik!

Za mnom, čitaoče moj, i samo za mnom, i ja ću ti takvu ljubav pokazati!

Upravo u onome istome času kada je Nikanora Ivanoviča zadesila nesreća, u neposrednoj blizini zgrade broj 302b, u toj istoj Sadovoj ulici, u kabinetu Rimskog, finansijskog direktora pozorišta Varijete, nalazile su se dve ličnosti: Rimski lično i personalno i administrator Varijetea Varenuha

Nikada i ništa nemojte moliti! Nikada i ništa, naročite ne one koji su jači od vas

To ste tačno rekli – reče majstor, zapanjen besprekornošću rada Korovjova – kada nema papira, onda, znači, nema ni čoveka.

Tuđe nam nije potrebno.
– Pre će mi se šape sasušiti no što ću tuđe i dodirnuti

Ovim se potvrđuje da je podnosilac ovoga, Nikolaj Ivanovič, proveo prethodnu noć na balu kod Satane, gde je bio dopremljen kao prevozno sredstvo… stavi, Hela, zagradu! A u zagradi piši: nerast. Potpis: Behemot

„Još i latinski uz sve to blebeće, upravo kao Pilat“, turobno pomisli Ivan.

svoj više nego pristojan

Ko može da kaže bilo šta u odbranu zavisti? To i jeste odista osećanje najniže moguće vrste