Bet Kempton

„Ne­moj da tra­ćiš sna­gu bri­nu­ći o ono­me što ne­maš. To je put ka ne­za­do­volj­stvu. Ume­sto to­ga, obra­ti pa­žnju na do­bro ko­je je već pri­sut­no u tvom ži­vo­tu a šta god da ra­diš, ra­di naj­bo­lje što mo­žeš. To do­no­si ra­dost.”

To me je nagna­lo da se za­pi­tam šta bi­smo do­bi­li kad ne bi­smo sve svo­je dra­go­ce­no­sti izlo­ži­li oku svo­jih go­sti­ju, kad ne bi­smo pre­tr­pa­va­li sva­ki slo­bo­dan cen­ti­me­tar stva­ri­ma, kad ne bi­smo ce­lu svo­ju ži­vot­nu pri­ču is­pri­ča­li ne­kom ko­ga smo tek upo­zna­li, kad ne bi­smo žu­ri­li da po­pu­ni­mo sve pa­u­ze u raz­go­vo­ru.
Sve te ide­je vo­di­lje sam sa­ku­pi­la u pet te­ma ko­je mo­že­te da is­tra­ži­te u sop­stve­nom ži­vo­tu. To su: jed­no­stav­nost, pro­stor, flek­si­bil­nost, pri­ro­da i de­ta­lji.

Sta­bil­nost nam pru­ža si­gur­nost, ali sta­bil­nost iz­gra­đe­na na po­gre­šnoj pret­po­stav­ci da se stva­ri ne me­nja­ju ne­po­u­zda­na je, za­to što se sve me­nja. Ka­da iz­ne­nad­na pro­me­na do­la­zi spo­lja – na pri­mer, usled pre­te­ri­va­nja ili gu­bit­ka, pre­lju­be ili bo­le­sti – do­ži­vi­mo ogro­man šok. Za­pra­vo nas na­ša ri­gid­nost či­ni ra­nji­vim. Ako nas po­go­di ka­da se očaj­nič­ki tru­di­mo da se dr­ži­mo ono­ga što zna­mo, mo­že da nas sa­sta­vi sa ze­mljom. Ali ako pri­hva­ta­mo ono što se de­ša­va (ne mo­ra­mo da bu­de­mo sreć­ni po­vo­dom to­ga, va­žno je da re­al­no pri­hva­ti­mo či­nje­ni­cu da se de­ša­va), mo­žda će­mo bi­ti po­tre­se­ni, ali ne i pot­pu­no iz­ba­če­ni iz rav­no­te­že i br­že će­mo se opo­ra­vi­ti.
Fleksibilnost je snaga. Budite kao bambus.