Oskar Vajld

ad god sam u nju ulazio, bilo je ili toliko sveta da nisam mogao videti slike, što je strašno; ili je bilo toliko slika da nisam mogao videti svet, što je još strašnije

za čoveka postoji na zemlji samo jedno što bi bilo neprijatnije od toga da svet o njemu mnogo govori, a to je, da se o njemu uopšte ne govori.

prava tajna života leži u traženju lepoga.

šta bi koristilo nekome da zadobije ceo svet, a da izgubi, kako dalje glasi taj stav, vlastitu dušu svoju?

Tragedija starosti nije u tome što je neko star, već što je bio mlad.

Nešto kao moralna ili nemoralna knjiga ne postoji. Knjige su dobro ili loše pisane. To je sve.

To je ludo od tebe, jer za čoveka postoji na zemlji samo jedno što bi bilo neprijatnije od toga da svet o njemu mnogo govori, a to je, da se o njemu uopšte ne govori.

Ali lepota, prava lepota prestaje tamo gde duhoviti izraz počinje.

– za sve ove lepe darove bogova moramo svi da patimo, i to užasno da patimo.

Ja sam naučio da volim tajnu. Izgleda da je još to jedino u stanju da nam život našeg vremena učini tajanstvenim i čudnim. I najobičnija stvar puna je lepote ako se samo sakrije