Džejms Klir

Najveća pretnja uspehu nije neuspeh već dosada. Navike nam dosade jer prestaju da nas oduševljavaju. Ishod postaje očekivan.

Svest dolazi pre želje. Žudnja se kreira kada signalu dodelite značenje. Vaš mozak konstruiše emociju ili osećanje da opiše vašu trenutnu situaciju, a to znači da žudnja može nastati tek nakon što ste primetili priliku.

Posle ovog početnog perioda istraživanja, pomerite fokus na najbolje rešenje koje ste pronašli – ali nastavite da eksperimentišete povremeno.

Mi oponašamo navike naročito ove tri grupe:

1. Bliskih ljudi.

2. Većine.

3. Moćnih.

Ako ste spremni da sačekate nagrade, suočićete se sa manje konkurencije i često dobiti veću nagradu.

Kada izaberemo pogrešno merenje, dobijamo pogrešno ponašanje.

Kao da je mozak svake životinje već ispunjen određenim pravilima ponašanja, a kada naiđe na preuveličani signal za to ponašanje, ono se upali kao novogodišnja jelka. Naučnici ove preterane signale nazivaju supernormalnim stimulansima

Da sumiramo, signal izaziva želju, koja motiviše odgovor, koji daje nagradu, koja zadovoljava žudnju i, konačno, postaje povezana sa signalom. Zajedno, ova četiri koraka formiraju neurološku feedback petlju – signal, žudnja, odgovor, nagrada; signal, žudnja, odgovor, nagrada – to vam u konačnici omogućava da stvorite automatske navike.

Ideja iza toga da navike učinite lakim nije u tome da se radi samo ono što jeste lako.

Čini se da je lakše nastaviti ono što već radite nego početi da radite nešto drugo. Sedite i gledate loš film dva sata. Nastavljate da grickate čak i kada ste već siti. Proveravate telefon „samo na sekundu” i uskoro ste proveli dvadeset minuta gledajući u ekran. Na ovaj način, navike koje pratite bez razmišljanja često određuju izbore koje donosite kada razmišljate.