Selest Ing

Za roditelja dete nije samo osoba: dete je mesto, svojevrsna Narnija, nepregledno večno mesto gde sadašnjost koju živiš i prošlost koje se sećaš i budućnost za kojom žudiš postoje sve istovremeno

a roditelja dete nije samo osoba: dete je mesto, svojevrsna Narnija, nepregledno večno mesto gde sadašnjost koju živiš i prošlost koje se sećaš i budućnost za kojom žudiš postoje sve istovremeno. To možeš da vidiš kad god ga pogledaš: u slojevima na njegovom licu nalazi se beba koja je ono bilo i dete koje je postalo i odrasla osoba u koju će izrasti, i sve se to vidi istovremeno, poput trodimenzionalne slike. Da ti se zavrti u glavi. To je mesto u kome možeš da nađeš utočište, ako umeš da uđeš u njega. A svaki put kada ga napustiš, svaki put kada ti dete izađe iz vidnog polja, strahuješ da možda nikada više nećeš moći da se vratiš na to mesto.

Tako je to, mislila je Mija za sebe, ali baš je teško. Povremeni zagrljaj, glava tek načas naslonjena na tvoje rame, kada zapravo više od svega želiš da ih priviješ uz sebe i držiš toliko čvrsto da se spojite i da se više nikada ne možete razdvojiti. Bilo je to kao da vežbaš da živiš samo od mirisa jabuke, kada uistinu želiš da je proždereš, da zariješ zube u nju i da je progutaš sa semenkama i srcem i svim ostalim.