Urban Art

Budućnost je u ovoj zemlji oduvek bila rizična kategorija

Od onog šamara pa sve do njenog stana, ona ga nijednog trenutka nije pogledala u lice. U liftu je stajala naslonjena na ogledalo i plakala. U autu takođe nisu progovorili ni reč. Gledala je pravo i usitnjeno disala, a onda je kod svog stana samo izašla, ne osvrćući se. On je zaškripao gumama iza nje i nestao niz Bulevar.

On više nema nikakvog prava da je tuče.“
Zbilja tužno.

Trulo iznutra. Sve je tako trulo, opet mu je to palo na pamet. Uzalud šminke, parfemi, kreatori, krzna i dijamanti. Smrad truležine kad-tad nadjača sve.

Smrt je slučajni događaj, a vrlo retko kazna za naše pogrešne izbore.

The greatest thing you'll ever learn

is just to love and be loved in return.“

Takođe, pisac ovog romana ne zabranjuje upotrebu kafa, cigareta i slatkiša u toku čitanja, ili bilo čega drugog što bi vam vreme provedeno u čitanju učinilo prijatnijim, tako da se unapred ograđuje od posledica čitanja na vaše zdravlje.

Kad na mlado poljsko cvjeće
Biser niže ponoć nijema,
Kroz grudi mi želja lijeće
Što te nema, što te nema.

je majka tu, sve bi bilo drugačije. Otac ne bi toliko pio, a ona bi se sa njim nekako borila. Jelena bi joj se sigurno dopadala i ne bi ga zbog toga ismevala. Bila bi radosna što će ići u gimnaziju i srednju muzičku školu. Kuća bi mirisala na prženo testo, a bašta bi bila uredna i okopana, i u njoj bi se već sada mogle ubrati prve jagode.

Život je sve, samo ne pravedan