Simonida Milojković

– A ko će tebe da oplače, Nina?

Tata, tatice, kako ne razumeš, a lekar si. Raspadam se bez droge, kosti me bole, meso otpada sa njih. Pomozi mi.

Šta sledi nakon mržnje i osvete? Sreća? Radost? Spokoj? Mir?
Ne.
Nakon osvete sledi prezir. Prezir prema sebi.

– Živog sam te oplakala, Marko –

Pročulo se posle Markove smrti da je umro od droge pa su moji, brzo sabravši dva i dva, shvatili da sam i ja narkomanka.

Ovo je knjiga o ljudima koji su mislili da marihuana nije droga i koji su verovali da kokain ne stvara zavisnost.
Ovo je knjiga o ljubavi u doba kokaina.

– Želim da te vodim tamo gde te niko nikad nije vodio.

Morala sam da ga vidim, da ukradem bar malo njegove ljubavi, jednu jedinu nežnu reč, bar topao pogled.

Znaš li da se svaka želja kad-tad ispuni ako čovek nešto jako želi?

Znam.

Svađali smo se, Marko se drao na mene zbog svake sitnice. Vređao me je. Ja njega nisam. I dalje sam ga volela više od kokaina.