Teri Pračet

Đubrište koje su nazivali domom, i takođe užinom, nalazilo se iza Univerziteta, a to je na kraju krajeva univerzitet za čarobnjake.

Umesto toga se čuo sveopšti žagor bez pravih reči, bez ičega što bi ikoga uvalilo u nevolje ako se frulaš razgoropadi, ali je taj žagor svejedno nagoveštavao, onako uopšteno, bez ikakve želje da se ikom staje na žulj, i uzimajući u obzir svačije stanovište, i kad se sve sabere, i kako god okreneš, da bi ljudi voleli da se dečaku dâ prilika, ako nemate ništa protiv, bez uvrede.

neke umove ne možeš promeniti ni sekirom

Jer neke priče se završe, ali stare priče se nastavljaju, i ako hoćeš dobro da prođeš, moraš plesati dokle god muzika svira

Kao što reče neverovatni Moris, bila je to obična priča o ljudima i pacovima. Najteže od svega bilo je odrediti ko su tu ljudi, a ko pacovi.

Bio je nenapadan; njegovo prisustvo bilo je kumulativno. Ako biste malo porazmislili o tome, ustanovili biste da je svakako radio nešto i bio negde. Možda čak i razgovarao sa vama.

trudio se on koliko je mogao da im kratke živote učini što bednijim, jer mu je to bio posao, ali ništa što bi smislio nije bilo ni do kolena onome što su oni sami smišljali. Izgleda da su imali dara za to. To im je nekako bilo urođeno. Rađali su se u svetu koji im je bio protivnik u hiljadu malih stvari, a onda najveći deo svoje energije usmeravali na to da ga učine još gorim

Ako ste anđeo, to ne znači da morate da budete i budala.

akao nije bio veliki rezervoar zla, ništa više nego što je Raj, po Kroulijevom mišljenju, bio rasadnik dobrote; bile su to samo dve strane u kosmičkoj partiji šaha. Mesto gde se mogla naći zaista prava stvar, istinska milost i istinsko zlo od kog srce zastaje, nalazilo se u samom ljudskom umu.

Vidiš, zlo uvek sadrži i seme sopstvenog uništenja“, reče anđeo. „Ono je krajnje negativno, pa stoga obuhvata i sopstveni pad čak i u trenucima kada naizgled trijumfuje.