Jelena Dramićanin, pobednica konkursa Tvoja reč, u organizaciji Bookmate i Evro Booka.
Rođena sam 5. marta 1984. godine. Za mene nije bilo drugog puta osim književnosti iako sam, navodno, razmatrala i neke druge škole, završila sam Gimnaziju u Čačku i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i danas sam profesor srpskog jezika i književnosti.
Odrasla sam u svom Čačku i rekla bih da će čitatelju ta činjenica nešto kazati ako je samo kročio u moje mesto ili poznaje nekog Čačanina.
Znala sam oduvek da ću se okušati u onome što sam svakodnevno tumačila i što i dan-danas sa svojim učenicima tumačim.
Siže za ''Studen kamen'' mi je sinuo, čini mi se, u trenutku, još dok sam bila studentkinja. Naime, spremajući ispit koji nije imao veze sa umetnošću, misli su mi se otimale kao uostalom i svakim đaku pod kapom nebeskom, te nacrtah skicu romana na listu hartije koji sam sačuvala, predosećajući da će mi, kad izučim nauke, zatrebati.
To se zbilo tamo gde sam stanovala, u zgradi u kojoj je nekada živeo Ivo Andrić, a danas je u njoj muzej posvećen Andriću. Eto, možda je do mesta, ne znam.
''Studen kamen'' je napisan uz muziku, ceo. Pomogli su mi Smetanina ''Vltava'',
''Gnossienne'' I-III Erika Satija, a ponajviše muzika iz filma ''Čudesna sudbina Amelije Pulen''.
Danas radim u Medicinskoj školi u Čačku i to smatram svojom privilegijom. Ima li veće privilegije od razgovora o životu i svetu sa darovitim i pronicljivim, dosetljivim i čestitim velikom ljudima pre nego što će svet spoznati da su znameniti! Tvrdim da nema.