Jelena Dramićanin

Čo­vek mo­ra sta­ti, s vre­me­na na vre­me, iz­me­đu dva po­sla, dva prak­tič­na po­sla ko­ja oba­vlja jer ta­ko mo­ra i ta­ko svi ra­de. Mo­ra se po­me­ri­ti od se­be i po­gle­da­ti se is­ko­sa. Mo­ra za­sta­ti i po­mi­sli­ti: za­što? Za­što ži­vim, za­što baš ova­ko ta­vo­rim,