Međutim, ti si drugačija, zato sam i došao k tebi izdaleka, ne verujući u to da zaista postojiš. Nije valjda da ti nisam potreban? Ne, reći ću ti istinu. Plašim se da ni ti meni nisi potrebna. Videli smo jedno drugo, ali nismo postali bliskiji, a trebalo je da bude sasvim drugačije. Možda oni stoje između nas? Mnogo ih je, ja sam sâm, ali ja sam – jedan od njih. Verovatno me ne bi ni primetila u masi, a možda me i ne treba primetiti. Možda sam izmislio te ljudske osobine koje bi ti se dopale, ali ne tebi kakva jesi, već tebi kakvom sam te zamislio...”