Lisa Bjerbu

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Kod kuće je bilo svetlije. U gradu nikad nije potpuni mrak.

Primetila sam da o sebi često razmišljam u procentima. Čitava ja, sve što jesam, unutra – to je 100%. Ali ono što se usudim da pokažem se razlikuje, menja se zavisno od toga gde sam i sa kim. Kad sam kod kuće s tatom, možda sam 80–90% onoga što mogu da budem. Ne postoji niko drugi s kim sam tako opuštena kao s njim. S Mandom i Leom je bilo trenutaka kad sam bila nešto preko 20%, ali nikad više od toga. U školi sad sam maksimalno… 12%. U Gunarovoj sobi danas verovatno sam došla do nekih 17%. I to je mnogo za mene

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Kako znaš da je sve što pričaš o sebi istina? Možda ima nečega što je postalo istina samo zato što nisi imao izbora.

Ne moram da se trudim da ovo uspe.

Možda i ne moram? Možda ne zavisi od mene, možda neće biti katastrofa ako sve ode dođavola, možda će i tad biti okej.

Nije da ne znam kako dijalog funkcioniše, nisam glupa. Čujem i kad nastanu pauze, shvatam da treba ja da ih popunim.

Uprkos tome što sam se dosad izvukla iz svakog njenog pokušaja da me uključi u nekakvu socijalnu

radije bih izabrala efekat flastera koji ova soba ima na mene.

U glavi sam više od ovoga!