Piter Frankopan

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

zabranjuje se vožnja brzinom većom od osamdeset kilometara na sat „osim u hitnim slučajevima“. „Kako bismo bili sigurni da će nafte biti dovoljno za čitavu zimu“, nastavio je Nikson, „suštinski je važno da svi živimo i radimo uz nižu temperaturu. Moramo da zatražimo od svih da spuste kućne termostate za bar tri stepena kako bismo ostvarili dnevni nacionalni prosek od dvadeset stepeni.“

Što je više tenkova „poglavica“ poručivao Iran, Izrael mlaznih aviona miraž, Sirija lovačkih aviona MiG-21 i MiG-23, Irak sovjetskih tenkova T-72, a Saudijska Arabija američkih mlaznjaka F-5, to je bilo bolje za privrede Velike Britanije, Francuske, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.4

finansijski pritisak na Homeinijev režim, objavio je embargo na uvoz iranske nafte. „Niko ne sme“, rekao je u ovoj izjavi, „da potcenjuje rešenost američke vlade i američkog naroda.“53 Dva dana kasnije predsednik je otišao još dalje izdavši naredbu o zamrzavanju iranske imovine vredne oko dvanaest milijardi dolara.

Teheran je naftni embargo nazvao beznačajnim. „Svetu treba nafta“, rekao je ajatolah Homeini u govoru sedam dana posle Karterove objave. „Svetu ne treba Amerika. Druge zemlje okrenuće se nama koji imamo naftu, a ne vama.“55 Osim toga, embargo logistički nije bilo lako sprovesti s obzirom na to da je iranska nafta često prolazila kroz treće zemlje i da je i dalje mogla da stigne do SAD. Pritisak ovog bojkota na ponudu nafte neizbežno je izazvao rast cena – što je odgovaralo iranskom režimu jer mu je povećalo prihode.

Kako bi izvršio pritisak na Teheran, Vašington je morao da ugrozi i sopstvene pristalice.

Samo je u američkim vojnim izveštajima zabeleženo da su „hemijska sredstva“ bila u širokoj upotrebi protiv civilnih ciljeva. Irak je Vašingtonu bio važniji od načela međunarodnog prava – i daleko važniji od žrtava.

Sjedinjenim Državama bili su daleko važniji sopstveni interesi od ljudskih prava širom sveta

Sadamove tačke gledišta, istorija se ponavljala: Sjedinjene Države obećale su jedno, a uradile nešto drugo – i to vrlo podmuklo.1