Piter Frankopan

„U razgovoru s njim zaključio sam da nije reč o praznom, nego o neiskorišćenom mozgu.“

Dok su se suparnici sukobljavali, istorija je preoblikovana da naglasi događaje, teme i ideje koji se mogu iskoristiti u ideološkim

Tako su britanski političari, planeri i vojnici mogli da se uteše saznanjem da imaju pristup nalazištima nafte koja će biti životno važna u budućem sukobu. Jedanaest dana kasnije Franc Ferdinand je ubijen u Sarajevu.

Umesto toga, podignuta je britanska zastava pod kojom ćete uživati slobodu i pravdu i u verskim i u svetovnim pitanjima“.47 Običaji i vera stanovništva nisu bili od značaja; važno je bilo zaštititi prirodna bogatstva te oblasti.

Ne treba učiniti ništa, napisao je ser Edvard Grej, što bi pobudilo sumnju da Velika Britanija ima planove za Siriju.

je to bilo rđavo“, napisao je Edvard Haus, savetnik za spoljnu politiku predsednika SAD Vilsona kad je saznao za tajni sporazum od britanskog ministra inostranih poslova. Francuzi i Britanci „stvaraju [od Bliskog istoka] rasadnik budućeg rata“. Haus nije pogrešio.

koncesija za mesopotamijsku naftu odobrena je (mada nije ratifikovana) na dan ubistva Franca Ferdinanda 1914.

No, porast potrošnje značio je da je pitanje pristupa nafti, zabrinjavajuće i pre izbijanja sukoba, postalo važan, ako ne i najvažniji činilac britanske međunarodne politike.

Dok god je imala vojsku na terenu, Velika Britanija bila je u prednosti i stvarala sebi odgovarajuće uslove. U slučaju Mesopotamije izvela je to osnivanjem nove države pod imenom Irak. Bila je to sklepana zajednica triju bivših turskih provincija istorijski, verski i geografski potpuno različitih

Ispostavilo se, pisalo je u jednom gnevnom teheranskom novinskom uvodniku, da su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija potpuno iste: obe zemlje su „obožavaoci zlata i davitelji slabih“, opsednuti ostvarenjem sopstvenih interesa, „pokušavaju da podele neprocenjivi dragulj“ naftnih polja zemlje i otmu ga iz „ruku detinjastih persijskih političara“.39