Његова прича потресла је једино забринуту наставницу биологије, која је до краја часа причала о страхотама рата и доброчинствима људи, заборављајући да управо ти други творе оно прво. Причала је о ономе што смо ми слушали и наслућивали у тихим, завереничким причама забринутих родитеља и што је за нас било само нејасна, несхватљива, недохватна кажа, причина препуна мутних и вировитих рукаваца.
Жељко Нишевић тако учини, а да се томе ни најмање није надао, своје треће јунаштво.