Vilijam Stajron

To „zamišljeno zlo“, da opet citiram Simon Vej, „romantično je i raznoliko, dok je pravo zlo mračno, jednolično, suvoparno, dosadno“.

Naša je sreća toliko preobilna da može da nas uguši.

U raspravi, pogotovo kad je prepirka vatrena i puna snažnih osećanja i bremenita zlovoljom, oduvek sam bio najslabiji borac. Glas mi puca, postaje kreštav; znojim se. Dobijem bljutav polukez na licu. Još gore, misli mi blude a onda uzleću dok mi logika, koje pod mirnijim okolnostima imam u pristojnoj meri, napušta mozak kao nezahvalno dete.