Vređa me bezvredna potreba da „poengleze“ njen naziv i pitam ih, vrlo snishodljivo i samozadovoljno, je li im teško da izgovore „Beli dvor“? Smejem se tome, usuđujem se da kažem, kao da mi je maternji srpski pa da slušam nespretne napore stranaca. Ta sitna pojedinost, taj majušni nagoveštaj veze, topao je i dirljiv i pojačava moju novu sliku sebe kao Srpkinje. Bila sam Srpkinja sve vreme, ali sam to tek nedavno saznala. Neizmerno se ponosim time. Blistam od ponosa.