Partizanska knjiga

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš

Bolje da čovek živi duže, pa i da ga malo boli. Bolje da umre čim počne da boli. Mantre i sentence. Umro je rano, pa ga se ne seća. I bolje. Ne zna kako je imati tatu. Bolje je što ga se sećaš i ipak imaš uspomenu. Ljudima je sve bolje i ništa nije bolje. Sve je bolje, kako se uzme.

Davanje svega od sebe nekako i ide kad imaš kome da daš sve od sebe, ali nezgodno biva kad nemaš, siguran sam da znaš sve o tome ili se jednostavno praviš da ne znaš jer ti je tako lakše, svejedno, morala bi da znaš, bilo bi poželjno, uputno, tako nekako

Glavni junak novog romana Srđana Srdića je čovek izmešten iz psihološke ravnoteže: on oseća nelagodnost u sopstvenoj koži, u porodičnom, profesionalnom i društvenom životu. Međutim, izvor njegovih problema nije psihološki – lične i intimne su samo manifestacije, a izvore treba tražiti u oštećenjima koja je pretrpeo usled dejstva savremene srpske istorije i društvene dinamike. Satori, kratko rečeno, donosi priču o čoveku koji beži iz svog života, polazeći na putovanje koje doživljava kao put samooslobađanja. U toj tački, nameće mi se poređenje sa Hašekovim Doživljajima dobrog vojnika Švejka. To je, u najvećoj meri, poređenje po suprotnosti, ali mislim da će korisno poslužiti

Obično se, kada treba donijeti važnu odluku, kaže: pusti neka prenoći. A istina je zapravo drugačija: čovjek je tupav ujutro, tupav u podne i tupav uveče. Tupavost je, štaviše, najveća upravo ujutro. Jeste li se pitali zašto je seks najbolji baš jutrom, onda kada dolazi kao prva stvar po buđenju? Zato što naš mozak — kojega, ionako, kako znamo koristimo tek petnaestak posto — tada najsporije i najlošije funkcioniše. To malo krvi koja se bezvoljno uputila put mozga tada je najlakše skrenuti naniže. Snen čovjek pod toplim pokrivačima je kao sretna vjerenica u radnji s vjenčanicama — sve mu možete prodati.

I molim vas, nemojte mi sada reći: pa ne moram da biram — može oboje. Takvi najgore prođu.

Pa na kraju biva samo: kada se pije, pije se do padanja u nesvijest; kada se bježi, bježi se brzo; kada se zaboravlja, zaboravlja se potpuno.

dobri prijatelj kaže kako je velika sreća biti rođen u grčkom jeziku, u kojem je kroz filozofe najprije progovorilo Biće, a potom kroz Novi zavjet — i sami dobri Gospod Bog.

Razumijete: onaj ko govori je nepomičan, ostao je nepokretan dok je rečenica izgovarana, pažljivo se uzdržavajući od svakog gesta.

Odnosi u familiji Teofilis, osobito oni između mog oca i njegove braće, bili su statični i hladni — ja samo nastavljam tradiciju. Vi, Teofilisi, ste poput grčkih kipova, govorila mi je majka. Ako i nisu čeznuli jedan za drugim, jedan drugome nisu činili ni zlo. Pod uslovom da vjerujete kako ravnodušnost predstavlja visoki stepen mudrosti, prihvatićete te odnose kao racionalne i korektne.