Karolina Volf

„zajedničkom razmišljanju“, pod time podrazumevam način življenja u kome se oslanjamo jedni na druge i sami na sebe. U to je uključen ceo čovek, sa svim svojim resursima, a to obuhvata kogniciju i intuiciju

Razmišljanje se u Doršovom psihološkom rečniku

Obuka za razmišljanje, koje je naš najvažniji alat

• Vežbajte da pravite hipoteze.

• Da li već više volite pitanja umesto iskaza?

• Budite sumnjičavi prema objašnjenjima – pa i prema onima koja su data u ovoj knjizi.

Ali kako izgleda ako više mozgova zajednički razmišlja?

Ili primećujete da vam misli skaču s jednog aspekta na drugi? Ovo poslednje naziva se slobodnim asociranjem

Energičan odgovor na pitanje čemu to služi, tj. zašto,

Šta su smernice? Smernice i ograničenja su takozvani givens, koje Gunter Šmit opisuje kao restrikcije. Tu spadaju opšti okvirni uslovi, utvrđene datosti i već donesene odluke.

VUCA svet, koji karakterišu kolebljivost, nesigurnost, složenost i ambivalentnost

Slobodu mišljenja imamo. Potrebno nam je samo još mišljenje.

Karl Kraus (1874–1936), austrijski književnik

Naše društvo se nalazi u suštinskoj fazi tranzicije – u prelasku s industrijskog društva u društvo znanja, s posebnom nijansom digitalizacije. U njemu su od sve većeg značaja ideje, kreativnost i inovacije. Traže se samostalno učestvovanje u razmišljanju i samoorganizacija, a čovek – sa svojom sposobnošću da razmišlja i da na tome zasniva svoje postupke – predstavlja resurs i vrednost. Neki govore i o tome da se nalazimo u prelomnom periodu, pri čemu implicitno misle da je to vreme u kome treba ponovo izmisliti sebe.