Spomenka Pululu

Sve što joj se događalo ličilo je na san. Zagonetke, pitanja, sumnje, sve je odbacila. Za sve postoji odgovor i kad dođe vreme za to, tajna će se razotkriti sama.

Dodao si zvuk

Tišini

Uobličivši ga

Iz ništavila.

Uzdignuto

Lebdi nad vodama

Pročišćeno vodom

Upija zemlja.

U mirovanju

Čekam promenu.

Lebdim

Grumen magle

Nad mutnom rekom

Ako je dotaknem

Izgubiću belinu

Ako uzletim

Rastopiću se u atome

Bivstvujem u nedoumici

Vazduh ili voda?

Gledala sam list

Kako pada meko

Kao čamac

Kad se otisne

Niz mirnu reku.

Zasađena plitko

Između mahovine

I kamena

Pitam se:

Da li je drvo

Ispivši život

Odbacilo list

Ili

List se, za ljubav drveta,

osmelio

za poslednji skok?

Ostajemo razapeti

između juče

i nikad...

Rođendanska

Rastočismo se.

Vino.

Upile nas godine.

Rastu uspomene

pečurke

po čelu, oko očiju...

Horizont

se bliži.

Deca u nama

koračaju.

Zapleteni u iščekivanju

sabijamo godine

u povratku.

Koliko još krugova

do početka?

Ptica sam.

Drhtim ispred prozora

tvojih snova.

Noć je

smrvila zvezde.

Vetar

raznosi prah.

Ušetaj u moje snove,

nonšalantno, kao prvi put.

Dotakni mi kosu prstima vetra

što miluje lišće borovo.

Udahni noći slatko ljute mirise

metvice, cimeta, vanile....

Sve je put:

I bol

I strah

I iskušenje

Sve što je manje od bola

Ne staje mi u zenicu!